Plan za ovu brzinsku Balkan turu je odavno stavljen na sto. Doduše, svaka tura piva nosila je sa sobom i neke izmjene u ruti, aktivnostima, željama i očekivanjima od petodnevnog putovanja.
Broj planiranih učesnika u vožnji uvek je bio negde izmedju 7 i 77.
Znamo mi dobro kako to biva u zimskim mesecima a kako bude kad se krene. No, na sreću, ovog puta je krenulo 7 momaka koji su, istina pošli sa različitih destinacija ali prvo veče su se sreli u Podgorici.
Zauvjek će ostati misterija zašto se do Podgorice išlo preko Kalinovika. Smjeha će nam vjerovatno nekad objasniti 🙂
No, kad voziš ovakvim “magistralama” vrlo brzo i ogladniš. A kad si gladan nisi svoj.
No, posle savladavanja nepristupačnih terena Kalinovika i Foče, ipak se ukazala Podgorica. Motel Izvor kao već proverena destinacija pruža sve pogodnosti za dopunu baterija, odmor i opuštanje uz sjajnu trpezu.
Drugi dan je plan doći od Podgorice do Ohrida.
Naizgled jednostavan poduhvat, ali nekim “slučajem” pretovrio se u malo dužu avanturu.
Sad već redovno, po izlasku iz Crne gore, provozaće se ruta SH20 i napraviti pauza na lepom vidikovcu.
Spuštajući se sa SH20 i dolaskom do Skadarskog jezera, uz pomoć lokalnog bajkera dolaze na “ideju” da provozaju i SH21. Valjda, po logici, iza 20 dolazi 21 pa ćemo neki sledeći put i SH22 itd
Zaludan posao. Preporuka nije uvek i dobra. Ovog puta su im navigacije govorile kako do Ohrida, svakim kilometrom ima sve više rastojanja. Što znači da se vreme stizanja na destinaciju odmiče 🙂
Uskoro se put pretvara u stazu sa snegom pored. 🙂 A onda i dolazak pred hotel u “nigdevcima”
Istim putem nazad do Skadra pa dalje Tirana, Elbasan do Ohrida. Na “Ohridskite izvori” dolaze umorni, gladni, ali uvek dobro raspoloženi. Konobar je po njihovim licima prepoznao šta je neophodno ovoj družini.
Ako se možda neko pita, da li su momci ovo “savladali”, molim Vas, ne sumnjajte u MK Istok i njihove kapacitete. U ovoj grupi bila je A reprezentacija 🙂
Sledeći dan je put do Vrnjačke banje. I ceo jedan dodatni dan banjanja, relax masaža i odmaranja u Banji.
Uz ladno pivo u malo sveže večernje sate, obavezno ide i pokrivalica za skoro ćelavu glavu 🙂
Povratak!!! Hm 🙂
Sve bi bilo dobro da imaju navigaciju jednog proizvodjača! Ali ovako, svako vuče na svoju stranu! 🙂
Ovaj put od skoro 2000 km mogao se završiti i cifrom 2500 ili 3000 da nisu nekim slučajem zabasali do Beograda, ali kako je već poznato, Banja Luka je nasuprot prestonog grada! 🙂
Ccc šta učini banjska voda i opuštanje.
Ipak, stigoše u Klub, nedelju naveče, nasmejani, vedri i žedni! 🙂
